Cigare i tompusi

Reč cigara dolazi od španske reči „cigarro“ (koja je najverovatnije izvedenica od majanske reči za duvan si’c), a odnosi se na čvrsto zamotani, suvi i fermentisani duvan koji se koristi za pušenje.

Pušenje je među raznim staroameričkim kulturama bilo uobičajeno i imalo je obredno značenje. Prvi podaci o pušenju zapisani su u dnevniku Kristofora Kolumba iz 1492. godine, gde je opisano kako Indijanci motaju list duvana i pale ga s jedne strane, a s druge uvlače dim u pluća, te ga potom izdišu. Prvi pušači u Evropi bili su Kolumbovi mornari, a Španci prvi Evropljani koji uzgajaju duvan od 1595. godine u svojim prekomorskim kolonijama, te ga uvoze u Evropu pod imenom „tobacco”.

Danas se, pored neprevaziđenih i sve skupljih kubanskih, konzumiraju i takozvane fabričke cigare, kao i one finije, ručno proizvedene bilo u Dominikanskoj republici, Hondurasu, Nikaragvi, Meksiku ili Indoneziji.

Smatra se da je Cohiba najcenjenija i najskuplja cigara u svetu. Prva Cohiba napravljena je 1966. godine za predsednika Fidela Kastra. Bila je zamišljena kao protokolarna cigara srednje punoće koja je služila u prezentacijske svrhe za članove kubanske vlade, diplomatske službenike i lokalne moćnike. Na svetsko tržište izlazi 1982. godine. Šarm njene arome leži u odabiru duvana, načinu na koji je on odležao i specifičnoj trostrukoj fermentaciji, procesu gde se prirodnim putem iz duvana oslobađa amonijak, inače zaslužan za težak i loš miris cigara  lošijeg kvaliteta.

Mnoge slavne ličnosti istorije i današnjice oprobale su se u umetnosti pušenja, i bili su presudni za popularizaciju „kulta” cigara: Arnold Švarceneger, Albert Ajnštajn, Džejms Vuds, Čarli Čaplin, Vupi Goldberg, Bil Kozbi, Džek Nikolson, Tom Selek, Šeron Stoun, Demi Mur, Linda Evanđelista, Salma Hajek, Madona, Alfred Hičkok, Fransis Ford Kopola, Serđo Leone, Sem Pekinpa, Brus Vilis, Deni Devito, Silvester Stalone, Pirs Brosnan, Klaudija Šifer, Karmen Elektra, i mnogi drugi.

Najveći poznati uživalac cigara je svakako bio ser Vinston Čerčil. Govorilo se da je uživao u proseku u 4.000 cigara godišnje. Naime, pušio je između osam i deset cigara dnevno, mada ih je češće ostavljao da izgore sve do poslednjeg inča u pepeljari da bi kasnije mogao da ih žvaće. Da bi sprečio preterano vlaženje i razvaljivanje omiljene žvakalice, oko dela koji stavlja u usta omotavao je braon papir sa lepkom. Ispostavilo se da je tako umanjio i količinu nikotina koji je unosio žvakanjem. Danas postoji standardna veličina cigara imenovana u njegovu čast – Churcill size, dužine 7 inča (17,8 cm) i obima (ring gauge – standardna veličina kojom se obeležava obim cigare i koja se izražava u 64. delovima inča) oko 48, koju je Čerčil smatrao perfektnim za završetak dobrog dana.

 

(Korišćeni izvori: Wikipedia i sajt Asocijacije autentičnih hedonista)